Arhiv tekstova

Potli

Čeljadi moja, niki dan prvirćem po televizoru kad ono baš počinje nikaki film. Sve mi ništa ko da poznajem koji je pa čekam da vidim. Kad ono iskoči da se zove »Dan potli«. Eeee, vidim ja da mi pamet još služi, pripoznam da j’ to film od prija četrdest godina. I bome da vam kažem ka’ su ga onda pušćali mlogo j’ nastravio narod. Onaj koji ga gledo bome ni mirno spavo cigurno nedilj dana. A kažu da ga onda gledalo tušta nji u svitu, nji sto milijuna. Gledo sam ga više put pa ga nisam tio gledat ope’, al zato moram ispripovidat od čega je. Bilo onda vrime ka’ su se odviše natezali u svitu. Kako kažu, Zapad protiv Istoka jel obrnito. Oćel se poratit, jel ni? U tom filmu su sve nadesilo kako j’ bilo i kako bude dan potli . E, to vam je kraj svita, čeljadi. Jedni na druge najgorje bombe pobacali i šta sve  ni. Onda dođe taj dan potli kad ni za živit na svitu. Naumiralo čeljadi, još se više razbolilo što nikad neće ozdravit. Ni trava više ne raste kako se kaže. No, pravo da kažem kako današnje vrime ni daleko odmaklo od onog već je sam u mlogome isto da ne kažem još gorje. Onaj film »Dan potli« danaske je skoro svaki dan digod u svitu.  Izgleđe da se odviše malo svit opametio za četrdest godina od onog filma. Ako i jeste, onda to ko kanda ni dugo trajalo. Rata digod o’š, digod se okreneš. Ako nije sa’ će. Mal-mal pa se kogod priti da će se bacit ta najveća bomba jel ona manja. »Dan potli«, jel ti dana, ima na svitu i da se ni rat umišo. Ako ga nema, onda izgleđe da ga čeljade izmisli. Ta eto bila i ona korona. I to j’ bilo ko »Dan potli«. Mislili da nikad neće proć al prošla j’. I kako da kažem dan potli kako j’ prošla izbrojalo se što se moglo i priznalo što j’ umrlo i tiraj dalje. I što j’ najgorje, niko potli ni reko ni otkal ni zašto j’ došla. A već divanu da će doć nova fela koja će dan potli bit još gorja neg ova što j’ bila. Ako ni kaki rat jel boleština, onda nam javlju jel se pritu da će se led otopit, da će se zemlja zagrijat, da će oluje, da će zemljotresi. Da će zemlja teško ostat čitava, da će na njoj dan potli malo šta moć rast jel ostat ko živit. I bome nit se tu kogod mlogo sikira nit se brine šta će bit dan potli.  Kad nam potli na kraju kažu da smo mi za to krivi, mi ne željimo povirovat. Još gorje je da ni s poslem ni baš najbolje. Divani se da će čeljad u poslu zaminjit nikake skalamerije što sade zovu roboti. I ka’ sam čo di će sve ti roboti i šta će sve ti roboti radit, mal se nisam izvrnio. Pa šta će onda čeljad potli radit kad oni dođu? Ku’ ćemo s nama? Šta potli? Ta, kako kažu roboti će i ratovat misto čeljadeta. Ta vidim ja da potli ni u ratu dačeljade ne triba. A i ta politika, u svitu i kod kuće na svaj glas divani kako će nam bit bolje. Možda, al to nikako da vidimo. Potlli ispadne da potli svake politike bude bolje za one što imu gibanicu, dobar bućela. Da pravo kažem za one što su vlast. A šta da vam kažem i dan potli što j’ Božić bio  mlogi nastavili ko i prija. I onda kad se sve to pa i više podešava sitimo se da smo se prija tribali brinit, da j’ potli za sve kasno, da potli ni molitve ne pomažu. I došli smo dotle da ni dragi Bog ne može pomoć, ni dan prija, a kamoli dan potli.