Arhiv tekstova
Od tista do biranja i politike
Da ne poviruješ, ni komaraca a ni oni »mirišljavi« martina. Nike godine nisi mogo živit od nji, a sad fala dragom Bogu još ji nema, a vala ji neće ni bit. Posmišćali se na klupčicu, ja poslidnji dotrko. Baka Janja, vidim, oma uzela rič. Iz daleka vidim da štagod već pripovida. »Čeljadi, evo niki dan vidim moji se opravlju i digod će putovat. Pitam ku’ će, a snaja sva važna objašnjava kako iđu u goste u Baranju pa će onda s rodbinom otić na nikaki ‘Festival tista’, kako to sade moderno kažu. I bome ka’ su sutra došli skoro ujtru, snaja cili dan divanila od tista i jidenja. Kaže, bilo svakojakog tista i stari i jila za ne povirovat. I to tista i jila ko iz naftalina da su vadili. Misilo se i kuvalo baš, baš. Kaže snaja da j’ to bilo pravo misto za mene, da sam tamo sam ja falila. Da b’ ja tamo mogla i pridavat jel vala niko ne zna ko ja od kuvanja i tista. A mene drago. U poslidnje vrime se mene niko i ne siti, a kamol da mi spomene pa još tako štagod lipo divani od mene. A kad vam to snaja kaže, to cigurno makar duplo vridi. No, pravo da kažem cigurno ni promašila, znam od svega pa vala i od tista i kuvanja. Kaže, našeg svita nagrnilo odasvud. Misi se, kuva se, jide i pije tako da si mogo žmuračke birat. Ne b’ promašio štagod da si uz, kaže. I što j’ najlipše bilo, kaže ni bilo da se natecalo ko zna bolje zamisit, tvrđe i lipče. Niko ni moro pobedit, al ni izgubit. Svi sritni, jila i veselja do mile volje. Čeljadi, e to j’ prava politika za tisto. Svega i svakog da ima, al da svađe nema«, baka Janja će. Oma nastavlja baka Manda: »Jest bome, Janjo, imaš pravo. I ja sam čula za to tisto. Tu ti sam triba dobru miru napravit i onda sam pritiskat, valjat, rukama i sukalem. A onda skuvat jel ukuvat. Nema tu velikog mudrovanja, al bome malo ko to danaske radi. Svi na gotovo. U dućanu osušitog, smrznitog, kakog oćeš. Sam novaca triba imat. Kako ja vidim, brzo će se zaboravit kako su naši stari misili i kuvali«. Gledim, strina Evči se oče svitlucu, caklu, kreće i ona: »Čeljadi, žene drage, Marne naš, ta mante se tista. Triba divanit od biranja, kako se kaže po novom od glasanja. Ta i to j’ bilo niki dan, oma potli tista i biranje. I kako čujem uspilo je. Naši pobedili kako čujem. I pravo da vam kažem kad se bolje proštudiram i ta politika, to biranje j’ ko tisto. Triba se dobro uprit, dobro smislit, izmirit, pomišat, razvaljat, pa pritiskat, pritiskat... da ispadne dobro«. Baka Tonka će štagod kazat: »E, moja Evča, nisi mlogo promašila. Sam kod politike i ovog biranja prvo dobro čeljad, narod izmišu, promišu, ispritisku, počastu pa da ne kažem i iscidu. Tako nas dobro opsinju da mlogi zaboravu koji su i šta su. I mlogi biru kadgod da i ne zna šta su birali. Na lipe oče, što b’ rekli. Kako sam evo čula na ’vom biranju i mi smo dobro prošli. Fala Bogu dragom izašli i naizbirali. Potli dužeg vrimena napabirčilo se. Vala će nam sade svima bit po volji. Mada ne mož svima nikad udovoljit. Ko kod rizanaca, jednima su odviše tvrdi, jednima su uski, drugi bi široke, treći bi kraće...«. Baka Marica objašnjava da za tisto više nije jel ruke joj bolu, a da joj dosta zavu godinu biranja i politike. Vidim da ovo baš i ni divan za mene, od tista do biranja i politike, ko će to sve razumit. Misit, birat i politizirat, što b’ rekli. Mislim se kako čujem, to sam vala baka Janja može.
