Arhiv tekstova

Triba potrefit

Baka Janja i druge i danaske raspredu na klupčice di?, ko?, šta?, kako?, zašto?. I ja se namistio, slušam. Strina Evča počinje: »Čeljadi, da vam se požalim al i pofaljim. Štagod mi ko malo pofalilo jutroske i cila se kuća uzbunila. Oma mi spakovali pa u varoš u bolnicu. Iđemo redom od doktora do doktora brez da smo se naručili. Kako kažu, sve brez uputa. E, tu sam vidla kaki mi zet. Jest da nema nikake velike škule i da kažu da j‘ i ovo što j‘ završio silom završio, al bome j‘ važan. Vidla, crno na bilo. Otkal bi on poznavo te sve puste doktore i sestre što tamo radu. Sa‘ sam vidla kako j‘ to ako potrefiš unić tamo di triba da uniđeš jel kako da kažem potrefiš učlanit se tamo di triba da se učlaniš. Ako potrefiš, sve možu; iđe sve ko po loju, svagdi si na redu. Ni platit nit čekat. I dok smo išli redom već bilo dogovorito za poslidak da mi prigleđe glavni doktor. Na poslidku glavni doktor reko za mene da baš i ni bila odviše velika nužda za doć, da sam se malo prijila pa mi od tog bilo lošo. Izdivanila se ko da se poznajemo od pamtivika. I sve prošlo ko da nas dragi Bog vodio. E sad ovo drugo, još lipše. Unuk mi se zaposlio danaske kod zeta u državnom preduzeću kako se kaže. Ta vala ni škulu ni redovno završio, učlanio se i oma posov. I ovo ko da j‘ dragi Bog vodio. Čeljadi, i sve ovo u jednom danu. Ja priživila, on se zaposlio«. Baka Janja ne čeka, bisno će: »Evča, nevoljo, sto ti muka, tebe su vrane mozak popile! Uvik mislim da ‘š se zabunit pa ‘š štagod pametno kazat a ti misto da ćutiš, da tajiš, kako si sve išla priko reda, kako se moderno kaže priko veze, kako ti se unuk zaposlio sam što j‘ škulu završio i učlanio se, ti se još faljiš. Dižeš u nebesa to što se triba sam u pravu da ne kažem šta učlanit i sve ko da ti se Gospa ukazala. Oma i doktori, budeš zdrav pa još i posov. Ta čeljad se ne možu dovuć do doktora danaske, pišu se pa čeku digod i misecma a kako čujem i više godina. Triput umrit dok ne stigneš na red. A za posov, Bože dagi po države pobiglo jel nema posla, a vamo se učlaniš i oma. Sve to ni za falu već za plakat«. Perje frca. Baka Tonka što j‘ uvik poslidnja pritekla baka Mandu i baka Maricu, viče: »Jest, vala, tu sade imu pravo i Evča, al i Janja. Glavno j‘ potrefit. Al ni sam tu. I ka‘ se udaješ, triba potrefit. Bome, mene ka‘ su udavali, potrefili su. Moj pokojni Marko bio dobar. Iz bogate kuće, vridan, ni viko na mene a ni mi ni tuko. Uvik novaca imali za sve. Uzeli se, a prija tog se ni za ruke nismo držali. Do veridbe nismo ni riči prodivanili. Komšinica Đula baš je dobro potrefila ka‘ j‘ priporučila Marka dadi i majki, a ovi rekli mož. I oni potrefili«. »Kad se bolje proštudiram, i ja sam dobro prošla. Mlogo dice sam narodivala. Svi visoke škule završili. Dobro se poženili i dice se narodivalo. Svi mi dolazu često vidit. Šta š više«, baka Manda će. Vidim i baka Marica će štagod kazat: »Čeljadi, sve to lipo što ste kazali, al triba potrefit i ka ‘š se rodit«. Svi odjedanput gledimo u nju, a baka Marica nastavlja: »Da j‘ potrefit da se ne rodiš, da ni živit u vrime kakog ratovanja. Bože dragi, sve to lipo, al sam da rata nema. Ta jeste vidli šta j‘ bilo kod nas, a i šta j‘ bilo i prija a i sade u svitu«. Slušam pa študiram kako j‘ ovo baš veliki divan. Kako vidim triba bit mudar u životu i potrefit. Ako potrefiš, ko da ti dragi Bog vodi, a ope‘ se mislim da u životu ni često dosta ni potrefit ako ti dragi Bog ne vodi. A štagod ni ni do tebe.