Arhiv tekstova

Kako i zašto?

Evo noćaske baš i nisam mlogo spavo. Privrto se po krevetu, privrće se ova moja pored mene. Taman mislim evo sa’ ću trenit kad mi ona komi laktem. Kroz glavu mi svašta prolazi. Kad se bolje proštudiram, dođem dotle da j’ stvano došlo vrime kako ni zamislit nisam mogo. Kako b’ reko, došlo da j’ bolje umrit neg živit. Možda j’ to sam mene tako jer kad proživiš jedan vik ne glediš na svit ko svi. Cigurno možeš sve mal bolje izmirit. Možda mladima i ni do ovakog študiranja, al vidiće kad  poživu jedan vik šta će onda kazat. Ja ću još malo pa na ’naj svit, al oni što će ostat  kako vidim i ne piše im se dobro. Jel mi se priviđa, al danaske se sam divani od ratova. Sami ratovi, danaske vamo pa su oma sutra tamo a bome priksutra možu osvanit i kod nas. U poslidnje vrime na televiziji malo šta mož dobroga vidit i čut. Jel se izbira digod kaka vlasti jel rat, ako nije sa’ će. Ne b’ to bilo zlo tako veliko jel i prija j’ bilo ratova, al bome ovo su nikaki drugojačiji ratovi. Dragi Bog vala jedini zna kako i zašto se ratuje. Jedanput študiram pa sve razumim, a mal potli baš ništa ne razumim. Ope’ ako nisu ratovi, onda su nikake bolesti, saradže što se mal-mal pojavu. Što saradže to saradže, al zamislite da u ’vo vrime za nje nema lika. Za njima ostane mrtvi ko iza rata pa i više. Sve se mislim, a skoro da j’ sramota i kazat da već virujem, da i nje kako čeljade izmisli. Već i tako divanu jedni onako izmeđ redova da nas na svitu ima već priviše pa nas triba proriđat. Pomoljim se pa se ope’ u sebe priupitam kako i zašto j’ dragi Bog dopušće da nas prvo toliko bude pa onda dopušće da se poratimo jel pofalimo od saradža pa da nas bude manje. Bože, oprosti na ovakom študiranju, al ko da sotona štagod odviše gadno zakuvava i sprima. Ne smijem ni pomislit da on priuzme vlast. Ne čekam da se unuk Marin ni smisti redovno počinjem: »Jel, Marne, šta ti misliš kako i zašto sade toliki ratovi u svitu? Kako to da se kaže da j’ sade svit mudriji neg prija, a opet se ljudi ubiju?  A što to već onda i te saradže što mal-mal haru po svitu? Kako i zašto svit, makar oni bogati i mudri ne du novce za likove već daju kako vidim mlogo više na oružje? Ta mlogo se više daje za oružje neg za likove za izličit. Kako i zašto dragi Bog ne da da se izmisli lika protiv rata i likove protiv veliki saradža?«. »E, dida, dida, i Vi znate naštudirat šta ćete pitat. S vama uvik veliko mudrovanje. Eto, dida, sade mi spalo napamet kako j’ jedan davno reko pa još i zapiso kako ako oćeš štagod napravit, uspit u čemugod, onda moraš odredit čim ćeš to napravit. Njemu pripisivu da je reko da ono što misliš napravit ako j’ rad dobrog možeš napravit s čim god oćeš. E, sade vidite zašto i kako rat i saradža. Tu se vala onda sotona umišo pa nam podmistio rat i saradže. Od rata i bolesti umrit, vala misli da š njima mož najlakše to napravit. Al to j’ sotonina politika za cili svit. Kako ste rekli: mal vamo, mal tamo pa odjedanput i svagdi. I vala neće bit kraj svita dida, možda neće danaske al sutra jel priksutra ko zna. Al kako i zašto i oće l uspit sotona, e to, dida, vala sam dragi Bog zna a moždak je tu i do nas. Cigurno j’ dragi Bog do da se i mi pitamo kako i zašto sam čeljad na zdrave oče to ne vidu«, Marin će. Gledim, slušam pa ću u sebe: »Pusto ti mene što takog pametnog unuka imam. Kako i zašto j’ tako ispalo vala sam dragi Bog zna«.