Arhiv tekstova
Falinka
Evo Baka Janja i druge oma ujtru poitile na klupčicu. Sam što j misa završila, ni užinat već oma na klupčicu. Strina Evča poručila priko majke da znam i ja doć. Šta ću, odsičem kalotinu kruva, namastim ju, posoljim i popaprim ju, latim krastavac sa sunca, nikako pod ruku metnem moj stolčac pa do klupčice. Taman se smišćam, strina Evča počimnje: »Čeljadi, ta jeste gledali i slušali nanom sokoćalu od televizije šta divanu. Čeljadi, mlogo šta na svitu vala koda j stalo. Napravila se nikaka falinka na tom nikakom ‘programu’, ‘internetu’, jel kakoli se već moderno kaže i ta falinka na tim čudima sustavila mlogo šta. Ote falinke stale mloge bolnice, avijoni, banke, sto i fodbal, dućani stali. Stalo al se oma opravilo. Ta nismo ni trepnili. Za tri, četir dana se opravilo. Oću kazat krenila se opravljat falinka. I tiraj dalje. Tako sam ko razumila. Čeljadi, kako j to sve ošlo naprid. Sase pokvari što skoro cili svit hasnira a opravi se da ne trepneš. Kaki su to indžiliri sade kad možu časkom i taku falinku opravit?«. Baka Janja namišća maramu ko uvik kad će štagod kazat pa će: »Evča, sam da ti kažem da sam i ja gledala i slušala sve što i ti. Bome ja na to sve malo drugojačije gledim. Falinka ko falinka čeljadi al da svit stane zbog jedne falinke, da u bolnice doktori ne možu radit, da ne moć stić disi krenio jel ne možu avijoni letit, da u banke ne mož podić novaca kad ti se oće, u dućan it vašarit ako ti triba i šta sve još ni. Cigurno j tu još mlogo šta stalo sam što nam ne stignu a i ne smiju kazat. E to ni ljudcki. Ta došlo mi da mi žo i oni navijača što možda neće fodbal moć gledat jel ne možu karte kupit. E sve to zbog jedne falinke. Kadgod bi rekla da to sam kod nas ima falinki, pa još taki. Sade vidim i u svitu ima. I to kaki. Evča još sam fali da naspomeneš i ovu našu ‘demokratiju’ što ju sami faljimo. Pa ajd još da kažeš da i ona ima falinku kaku, da od nje mož nastradat. Pa da i nju triba opravit. Još bi ti i pofaljila. No tako čegagot se ti ne znaš sitit«. Baka Manda divani da j i ona načula štagod od te falinke. Al objašnjava: »Ta mi smo mali, sirotinja što j i dragom Bogu teška. Ta falinka koda j čula sve to pa ni ni došla do nas. Taki smo da ni fallinka za nas ne mari, ni ona nas neće. A kad se bolje proštudiram možda j i za nju bolje, možda bi od nas još više pofalila. Al kad se još bolje proštudiram vidim da i ja svašta divanim, koda sam ludi gljiva jila, sam bi nam i kaka fallinka još tribala. Bolj da ćutim da vrag ne čuje«. Baka Marica nastavlja: »Čeljadi, kako ja vidim to koda kogod sve namišća u svitu. Ta svi znu da svitem vladu veliki, jel države jel kako moderno kažu ‘firme’, ‘kompanije’. Isti to vrag. I mogla bi cigurirat da onda kad tu dođe do kake falinke onda oma bude kaki rat jel triba kogagod kaznit jel štagod pristane radit jel štagod nestane. E sad šta j ono od čega se ja najviše plašim? Jeste l se vi zamislili otkal falinka? Jel sam došla tako sama od sebe? A da ju možda kogod ni smislio pa napravio, podmistio što b rekli? Jel kako vidim od svake falinke mlogi imu štete al bome cigurno kogod vuče i korist«. Baka Tonka kaže da ništa ni čula od te falinke al objašnjava da cigurno onima sa većom gibanicom, deljim budjelarem lakše podnet falinku. A šta ću ja neg ćutit. U falinke se ne razumim al majka kaže da se protiv svake falinke triba moljit, ako triba i misu dat.
