Arhiv tekstova
Triba?
Uranim još za noći, naranim i napojim, poljem bašću. Dok misec nestaje, a sunce promalja, još je lipa ladovina od noći, ne mož se nadijat. Izađem na sokak, a tamo nigdi nikog ko da si na kraj svita. Sve poradim pa biž unutra. Šta ću neg ja upaljim televizor pa šta ‘š drugo nek gledat šta ima novoga kod nas i u svitu. Mal televiziju gledim pa malo lap-top. I pravo da kažem od nji ti može i pofalit jel kako da kažem mož i skrenit. Toliko ti možu zaludit da ni sam sebe ne viruješ; ne viruješ u ono što na svoje oče i uše vidiš i čuješ. Kadgod se mislim da sve manje znam što je duže gledim i slušam. Primašio sam vik u godina, al mlogo šta mi još ne iđe u glavu. Misliš se da u svitu svašta ima, al i kod nas ima za ne povirovat. I eto kako gledim na ta sokoćala ni ona se ne možu dogovorit često, svako svoje tira. Evo sade na lap-topu vidim da kod nas opet čeljad diže bunu. Ta nisu redovno ni ovi izbori prošli, ope‘ nikako gužvanje. Nakupilo se tušta čeljadi po varošima. Digod ji nema kraja, a iglu da baciš ne b‘ na zemlju spala. Bunu se. Kažu da su se i prija bunili, al je vlast ope‘ privarila. Nigdi prvo j‘ obećala da se neće dat kopat pa će se sade kako izgleđe ope‘ dat kopat. Zemlja se već potrgovala, al se vlast ko da pridomislila. I to kažu kopaće se najbolja zemlja što imamo, na nje najbolje šume, najbolja voda. Kako divanu, raj na zemlji. I kažu sve rad nikake, kako kažu, rude što j‘ u zemlji. Onda će se od nje pravit štagod što odviše triba svitu. I što j‘ najvažnije, a najgorje divanu da će u tom kopanju i pravljenju nestat i zemlja i voda i šume, sve. Gledim, slušam pa se mislim da još malo ko redovan i pri pameti prodaje raj rad bilo čega. A ope‘ to j‘ sade jedan par rukava. Ima i drugi. Vlast ope‘ kaže da tamo u te zemlje ima velikog bogatstva. Kažu da to malo di ima i da ako se krene kopat i vadit još bržje ćemo it naprid. Da će bit posla i radni mista za čeljad. Trgniće se sela okolo, varoši i cila zemlja. I sve se još dokaziva da se nikom neće naškodit. Gledim, pa se čudim kako se kod nas baš supodarilo da na istom mistu raj na zemlji, a bogatstvo ispod. Baš nas dragi Bog meće na kušnju da biramo. I sade tu mene ima i štagod i sumnjivog, vrag ne spava. Sumnjivo j‘ to da se na te naše televizije i ne vidi koliko j‘ velika buna. Na svaj glas se divani kako triba dozvoljit da se iz zemlje vadi i pravi šta sve ni. Bundžije sam stidljivo naspomeniti, da ji je malo i da rušu i da mlogi u zatvoru triba da završu. A kopanje i vađenje, pravljenje u nebesa. Da ćemo oma krenit još više naprid. Biće posla o-ho-hooo, a šume, voda i zemlja se neće pokvarit. A komu čeljade već da viruje? Svi to tako lipo upakuju, opsinju ti da sad viruješ mal ovima sad mal onima. Komu virovat jel triba vadit jel ne triba? A ope‘ se mislim da smo mi baš o-ho-ho do sad prodali. Svašta, svašta. I to što se divani da su plaće od kade se poprodavalo ošle nagor jeste istina, al je isto tako istina da j‘ sve ošlo i gore, poskupilo. I tako glediš na kraju ni sam ne znaš di ‘š, na koju stranu. No, ciguno j‘ da mi ko da znamo odviše da ne kažem najbolje prodavat pa drugi da nam gospodaru. Plašim se da ćemo, ako već nismo, a da sam ne znamo gaće na štap metnit i suze prodavat. Tiba jel ne triba? Ko zna? Možda mi sam‘ mislimo da nas kogod pita.
