Arhiv tekstova
Hasna
Marin javio da će doć ove nedilje pa sam sritan lego. Baš sam mislio da ću spavat ko puvak. Lego svaj sritan kad ono, čeljadi, ne znam šta da kažem, to ni bilo spavanje već sam sanjanje, i to kako sanjanje! Sanjam ovaj rat, pa onaj rat, pa ovako oružje pa onako oružje, vojske kako odlazu i dolazu, kako pratimo našu dicu u vojsku. Još gorje, kuće kako goru, sarane i šta sve ni. Ta silom sam se vala i probudio svaj znojav. Jedva j’ nikako svanilo. Sunce se promoljilo, a ja već na dvoru. Nisam moro mlogo študirat otkale tako sanjanje. Ta već nema dana da na televiziji digod okreneš sam od rata satima ne divanu. Nisam redovno na dvor izašo kad evo ga na kapiju kogod škleca. Ajd otvaram vrata kad ono faš Joza. I on svaj uzrujan. Oče isklištio. Ulazi i na vrati još divani: »Faše, što sam noćaske lošo sanjo. Ratove i vojske, čeljad se buni, digod se okreneš nesriće, svakom fali oružja, zaduživu se države rad oružja, ju-ju-ju«. Prikidam ga i objašnjavam da sam i ja to isto sanjo i da još nisam došo k sebe. Sidamo, naljivam svakom rakiju da dođemo k sebe, a faš Joza će: »De, faše reci, ti si vala pametan otkale to sve na ’vom svitu, to silno oružje, sve novije pa novije? Ko li to već izmišlja i pravi? Komu li se već I prodaje? Zašto se i ko li već i kupuje to silno oružje? Ko tu ima hasne. Ta prvo divanu da j‘ narod gladan i da se digode umire zbog gladi i bolesti, nema se za čeljad naranit pa se onda ima za taka oružja što možu svit uništit. Ta kako se za likove ne daje? Kako da se ne mora čekat u bolnicama? Kako kogod ovo vrime ne opravi da ne budu ovake vrućine, da nam sve ne izgori u ataru? Ko tu ima hasne od svega tog? Faše, svagdi i stalno se divani da j’ svit danaske mlogo ošo naprid, da j’ pametniji neg prija, jel ni tako? Al kako može bit tako ka’ j’ sade kako gledim televiziju sam oružje u mode?«. Bome, baš je faš Joza pravim pogodio šta će mi pitat. Proštudiram se na brzinu pa odgovaram: »Potrefio si, faše. Hasna, hasna j’ tu glavna. E, sade, faše, ne triba ti tu mlogo bit pametan pa vidit ko ima hasne. U čiji buđelar novci iđu. Gle kad mal bolje poglediš od prodavanja oružja imu hasne sam velik. Pa ko ga pravi? Pa oni ga i pravu! Ta oni trguju š njim, prodaju ga ovima što ratuju, onima što se sprimu ratovat pa i onima koji se sprimu za branit se. Ka‘ si čo da mali pravu oružje što se prodaje po svitu? Faše, i tu sad ima još jedna greda što b’ rekli. Ispadne da onda onaj ko pravi, izmišlja i trguje oružjem ima hasne i da rata uvik bude. Što veći rat, veća hasna, faše. A kad još bolje poglediš, mlogi ratovi se ne b’ ni desili već bi sve možda drugojačije ispalo sam’ da j’ kogod tio. Ta oružje, faše, mož napravit ko i rat danaske. Pa ti mož lako vidit ko odlučiva u svitu šta će i kako bit. A tako j’ i sa likovima, faše. Ko ima hasne? Pa ko pravi likove? Pa ne pravu mali likove već znaš ko? Da ne kažem da cigurno možda kogod izmisli i kaku saradžu a već je sprimi likove za nju. I zamisli ti sade ko kupuje te likove? Pa oni mali, najviše sirotinja. A što si naspomenio vrime i glad kako sam čo i čito onako izmeđ redova i vrime mož naštelovat tako da bude suša jel da budu oluje. A kad ne rodi, onda ima i gladi. I sade ti ne moraš mlogo študirat otkal to. Rad hasne sve. Rad hasne se i pamet da zaboravit, za leđa bacit«.
