Arhiv tekstova
Jajca (dva jajceta)
E, došlo vrime da j’ najllipše unutri, naložiš par vatri pa milina. Ni posidali nismo dobro, a baka Tonka počinje. Skoro uvik poslidnja štagod kaže i skoro uvik je sva smušita jel snuždita a sade namrgodita divani: »Čeljadi, zamislite, de kažte štagod navo. Možda ni za kazat, al ne mogu ćutit. Ne mogu da trune u mene, moram kazat, i to sve ispočetka. Mal nisam umrla, mal falilo. A to sve zato što svakom viruješ. Sluštajte, prija nedilj dana sam gledala televiziju i furtom iskače nikaki, kako mi kažemo ’veliki’, pa naglas divani da su dva jajceta dosta za cili dan. Zamislite, ručate dva jajceta i onda za cili dan ne morate ništa jist, miran si do sutra. Ta ja se sićam ka’ j’ moj Joza išo orat, u šumu drva radit, brat i vozit kukuruze, sino kosit jel vozit, kopat, ta malo bilo poslova a da za ručat ne ponese po vekne kruva, pet kuvani jaja, cigurno frtalj kile slanine i po jedan crni i billi luk. Još se kadgod žalio i ako mu ne odsičem i mal kobasice jel čvaraka ako ima. A di onda potli užina pa večera. Kod kuće ka’ j’ radio, slabije j’ ručo, al ni mlogo. Ta ni konj neće vuć ako ga ne naraniš, nit traktor iđe a da ne natočiš. I di ovom došlo u glavu da j’ dva jajceta dosta? Di to č’o pa povirovo? Ako j’ to digod učio, onda još gorje, toj škuli triba oma zafaljit. Sve što sam vam kazala istina. Al što j’ najgorje, sve sam ja to znala al ja mu povirovala i probala. Čeljadi, ujtru pojila dva jajceta i doveče ništa. E, sa’ j’ došlo glavno, naveče se išla umit pa mi se smračilo. Spala pa skoro udarila glavom u dovratak. Svi mislili da mi se sam smantalo. Ja ćutila i živila od dva jajceta. Nikom nisam rekla. Al, ka’ se sutra ope isto desilo pa još nisam bila k sebe skoro po sata, oma mi priksutra ujtru odneli kod doktora. Doktor mi prigledo, izvadili krv i šta mislite šta j’ pito doktor? Pito jel mi kod kuće imamo šta jist, da j’ sve to došlo jel nikako ne jidem. E, bome onda sam čim sam došla kući sila pa se najila za cila dva dana što nisam jila. I oma unaprid za sutra«. Baka Janja namišća ko uvik maramu i pregač pa će: »E, moja Tonka, i tom su vrane mozak popile a i ti nisi daleko od njeg ošla. Taj cigurno u politike kad tako može trisnit. Ta još falilo sam’ da kaže da j’ za cili dan dosta da oma ujtru popiješ dvi čaše vode pa onda radio ne radio, znojio se ne znojio, patio se ne patio nisi žedan cili dan. Čeljadi, kako bi prija naši ljudi izdurali cili dan radit da oma ujtru čim oče otvoru ne popiju rakiju, a prija neg što je zatvoru još jednu. Čeljadi, ta mojem čoveku i pokojnom svekru radili ne radili dan ni prošo brez triput jist, a vinograd rodio ne rodio, bokal vina išo prija podne i bokal potli podne. I ka’ su bolesni brez tog nisu legali. Vodu i ne računam«. »E, sade štagod kaži, Evča. Uvik štagod braniš ove s te televizije. De sad kaži jesu l dva jajceta dosta za cili dan. Ti nam kaži kaka j’ to velika pamet izmislila i ko j’ takog, što b’ rekli, modernog stručnjaka metnio na televizor«, baka Marica će. Spušćala frnjokallicu i labrte strina Evča ko ritko. Vidlo se da j’ bisna što ne može ništa kazat. Baka Manda nastavlja: »Bome, i kako ja znam mlogi bi danaske i umrli od gladi jel ni ta dva jajceta u dvoru nemu. Mogla bi garantirat da ni frtalj sela nema kokoš u dvoru«. U ’vo se baš ne razumim, al študiram da vala ne viruju svi u te televizije i što na njoj kažu. A u ’va dva jajceta na dan povirovala baka Tonka, a ko zna koliko j’ još taki, svakojakog svita ima.
