Arhiv tekstova
Priletači
Kako će Sisvete dojurio Marin iz Minkena. Sidimo nuz kaljavu, Marin natočio kadarke pa će: »Dida, juče sam prolazio sokakem a faš Joza sidi na klupčice. Još vidi ko sokol. Spazio mi. Jel mi pripozno limuzinu jel mene kako šoferiram al skočio i skoro trčeć prid mene na drum. Mal pod limuzinu ni ošo. Šta ću, moro sam stat pa izać. Nisam tio unilazit u kuću mada j navaljivo. Izljubio mi, utrko u kuću i dono flašu nove rakije od divlje kruške, da ti ponesem, da koštaš. Moro sam mu obećat da će mo doć na divan. Ta znate kaki je on kad upre«. »Dobro si napravio«, potvrđivam. Sutra potli užine Marin upaljio limuzinu pa ošli do faš Joze. Dočekala nas baka Anka i odvela do njeg. O sidi isprid golubarnika. Bome faš Joza imo uvik najbolje golubove, letače, pertlove. Ta Joza »letač« ga od maloći zovu. Došli bliže kad gledim bolje a ono golubarnik skoro prazan, pe-šest golubova. Češe se Faš Joza iza glave. Kad nas vidio skočio ko oparit, cuje, objašnjava: »Sto ti mrča Faše, Marne, glete kaka mi nevolja zadesila, nema golubova«. Gledim, pa se i ja češem, i mene baš ne iđe u glavu. On nastavlja: »Pušćo sam golubove da letu juče i gle koliko se nji vratilo. Ja mislio da sam uvik držo golubove što letu, letače a sad evo došlo da imam i priletače«. Študiram, prvi put čujem za golubove priletače pa ću sade ja: »Faše, de sad ti mene kaži šta j sad pa ovo? Prvi put čujem za ovu felu golubova što kažeš da se zovu priletači. Ta nisi vala počo take otranjivat? Jesu to kaki novi golubovi?«. Vidim i Marin vrti glavom. Ni njemu izgleda ne iđe ovo sa priletačima u glavu. Faš Joza će ko iz puške: »E moj faše, to su ti oni što su ošli letit pa vidli da im je u drugom golubarniku bolje. Bolji gazda, bolji golubarnik, bolja rana, našli kaku lipšu golubicu neg u svojmu golubarniku. Bome faše jel ti to razumiš? Otranio sam je, nekate se smijat, izlego sam je koda sam ja sidio na jaja. Ta letit sam je naučio i onda sam tako odu, priletu. I to mi fala. Ta ni mi žo da j koba odnela golubove. Kadgod je znala koba što su Šunka zvali vatat, krast golubove al zbog ovog da odu. Ni mi pravo«. Mene štagod spalo na pamet pa nastavljam: »Faše pa sa tvojim golubovima pa to j isto ko i u politike. Odu. Kako se to kaže priletu ovi što su izbirniti jel digod metniti iz jednog jata u drugo. Sasu vamo, sasu tamo. Kažu di bolje tamo dužje. Ta ne znam jel se golubovi možu stidit kad odu sam tako al bome uve naše politike nema stida kad se digod prileti. To j već postalo ko Faljen Isus da se prileti u kaku drugu da kažem stranku jel kako kažu bandu. A to di si prija bio, šta si mislio, radio i divanio, to nikom ni briga«. »Bome dida vama još glava radi bolje neg najbolja singerica. Ta kod nas kad glediš taj naš golubarnik, te naše golubarnike i golubove, znate već na šta mislim, ta ne znaš ko već u koje bande ni bio. Nema tu stida ni sramote što si priletač, što si s one strane pljuvo nave pa onda došo vamo pa pljuješ nane di si bio. Golubovi su zlatni naspram ovi priletača. Golubovi se znu i vratit kad priletu kako znam al ovi nikad«, Marin će. I tako smo mi vidli faš Jozu, njegov golubarnik i letače. Mene još u glave, študiram da ovi što nisu golubovi a prileću danaske cigurno vuču kaku ohohoo hasnu od priletanja a ni ko golubovi, da priletu rad boljeg golubarnika, rane jel lipše golubice.
