Arhiv tekstova
Utecavanje
Sisvete. Groblje puno svita, cvita digod se okreneš, sviće i fenjeri goru, sve koda se svit utecava ko će bolje nakitit. Eto, ako i na groblju može bit lipo onda j sade lipo, lipo al mene i žalosno. Falu mi moja rodbina, pajtaši i komšije što su na nebo ošli. Sade kad s ovi moji sto i kusur godina gledim unatrag izgleđe koda su se svi utecavali ko će prija otić. Čeljadi mlogi od nji mlađi od mene a ošli. Študiram, da su se makar sam danaske mogli vratit tu na groblje, da razminjimo makar par riči. Naposlidku smo se svud izmoljili, zapaljili fenjer, oprostili se i došli kući. Ja i Marin sili ispod našeg ora, faš Jozinog vina natočili i študiramo. Potli groblja mi se uvik steška, svašta dođe u glavu, pa ću: »Jel Marne, šta ti misliš? Ti si natom trulom zapadu, tamo cigurno mož vidit i čut više neg kod nas. Oće l skoro kraj svita? Ku j to sve ošlo? Kadgod se utecavalo ko će više motika, ašova, špeditera, traktora i plugova napravit, imat. Utecavalo se da imaš bolje fabrike što pravu limuzine. Najbolje da su švapske, ‚mercedes‘ jel ‚opel‘. Danaske ti sve to ošlo moj Marne u nikaku drugu stranu. Ta skoro da u mlogom ni ne liči. Ošlo k vragu kako b rekli. Svit se utecava ko će više većeg i boljeg oružja napravit, prodat, vašarit. Spominju se svakojaka oružja što čeljade ne može ni nasanjat. Kako dragi Bog i dopušće da se svit utom utecava. I sve iđe ko šećer. Vašaru i sirotinja i bogati. I kako to sade iđe, bogati i oni što možda i nisu bogati al ji se svi plašu najviše pravu to silno oružje. Što napravu prvo iđe za nje a što ostane potli iđe onima kojima oni oće. Bude tu da se izbira ko će vašarit a bude da vašaru i oni koje ni kera nema za šta ugrist. Bude da se vašarito dobije i za pešest i za deset godina. Za oružje se zaduži i zemlja, sve što vridi. Mlogi nikad i ne izađu iz duga. I na kraju svi znu, najbolje oružje nije ni za svakog. Oni praznog jel tankog buđelara ne možu mu ni primirisat. I sad kad misliš da j tu kraj vidiš da nije. Oružje j vrag, oko njeg se skoro uvik utecavu više ‚strana‘, više bandi kako bi mi rekli, kad više nji u istu tikvu dušu. Bude da i teško da se može vašarit ako nisi u njeve. I de sade ti kaži di tu utom utecavanju ima pravde da ne kažem vire? Kako se prazan, siromaški buđelar može utecavat sa punim?«. Marin će dalje: »Dida, vi bi mogli pridavat i u najveće škule, takog ko vi kukerem da tražiš teško mož nać. Gorje j neg neg što mislite. Svit se da zaludit kako god okrenete. Rat digod se okreneš, oružje se pravi, prodaje i vašari ko da j svit slip. E da b se zaboravilo na to, jel ko baš da se i neb vidlo izmisli se, svitu se ponudi svašta, utecavanje, sigre svakojake. Napravi se tako da oni što gledu utecavanje i sigre mislu da j i njima tako. Da su i oni tamo, da pobeđivu i da im fino. Da im ništa ne fali. Bude i sramotskog utecavanja i šta sve ni. I šta mislite ko tu puni buđelar? Ne morate dvaput pogađat, ta furtom je najbolje onima disu novci«. Oma mi došla jedna starovirska što sam ju malo izminjio: »Jest, kadgod su kazali da triba dat svitu kruva, sigara i utecavanja i ništa mu više ne tiba. Sve će zaboravit. Danaske bome skoro da kažu da i ne triba svitu kruva, dosta mu ponudit oružja, sigranja i utecavanja. Svit ko slip viruje da mu lipo, da mu ništa više ne triba«.
