Arhiv tekstova
Da dura i da se pokvari na vrime
Baka Janja prva doletila. Baka Tonka sva šuntrava poslidnja se smišća. Pravo da kažem vala ni bilo da j baka Janja došla a da ni bila nazoljita, bisna da kažem. Sida, namišća maramu i pregač pa počinje: »Čeljadi, danaske vala sve mož nadesit, kaće se štagod upaljit jel ugasit, stat jel krenit, bome mož nadesit dokle će šta durat i kaće se pokvarit«. Strina Evča ju prikida što baš baka Janja odviše ne volji: »Baka Janjo de kažte šta ope nevalja? Komu j šta nadesito? Šta j duralo jel nije? Komu se šta pokvarilo? Ta vi uvik nađete da vam štagod ne paše«. Prostriljila ju baka Janja ispod obrva. Ope namišća maramu, nastavlja: »Evča, Evča, ti ne možeš ćutit, ko vrag da j u tebe. Da ti zašiju labrte ti b prodivanila znaš već na čega. Sramota za kazat. Čeljadi, sićate se ka j nike godine fain rodilo u ataru a i cine bile što j ritko? Dobili novce pa študirali šta će mo vašarit. Nanom sokoćalu od televizije svi se utecavu kako će svoje faljit. Komu š povirovat? Na kraju sve vašarili u jednom dućanu. Kako su faljili, najboljem. Vašarili onu mirakulu što pere i suši ruvo i onu što pere sude. Kase već vašarilo i ditetu sokoćalo od televizije vašarili. Bome i koštalo. E sade zamislite, sve vašarito se pokvarilo niki dan, ta istog dana. Strkali se po kuće. De traži di su papiri od vašarenja da vidimo šta će mo. Znate kako j kad štagod tražiš onda baš ne mož nać. Našli. Kad ono i nismo morali toliko žurit s traženjem. I šta mislite? Šta papiri kažu? Pa kako se moderno kaže garantira se da će onaj ko j prodo opravit vašarito ako se pokvarilo u dvi godine od kade se vašarilo, na mistu opravit jel odnet pa opravit. I da ništa ne moraš platit. Još piše da ako ne možu opravit dobiće se novo. A šta mislite dokle j naše vašarito duralo? Pa duralo dvi godine i ni jedan dan. Pokvarilo se oma sutra ka j prošlo dvi godine od vašarenja. Duralo i ni se pokvarilo na vrime. Zamislite da mož nadesit dokle će štagod durat, kaće se pokvarit. Dvi godine prošlo dok si reko britva i sade imamo novo od dvi godine a koda j staro. Odneli smo u varoš da se opravi a koliko će koštat ta igranka od opravljanja ko zna. A da se pokvarilo par dana prija bilo bi opravito brez da košta jel bi dobili novo«. I baka Marica ima šta kazat: »Janjo pa to j ko kako vračanje, tu triba imat odviše sriće kad vašariš. Kadgode ni bilo tako. Onaj krunjač i krupara što smo kupili prija po vika još duru, majstora nisu vidli, radu koda si je danaske kupio«. Baka Manda objašnjava kako j velika fala da j danaske sve bolje neg prija. Kaže: »Danaske se triba pomoljit kad vašariš jel ako se ne pokvari na vrime zna opravljanje koštat ko novo da vašariš. Ispadne ti isto, jel opravljo jel vašario novo«. I baka Tonka potvrđiva glavom pa još i koda solji ranu dodaje: »Janjo vi baš niste imalli sriće. Ta ja i moj čovek u naše sobe imamo sokoćalo od televizije, radi i majstora još ni vidlo a zaboravili smo kasmo ga vašarili. I pravo da kažem sve to mene sumnjivo jer kažu da može bit i da se vašarito pokvari ute dvi godine kako b i tribalo pa moraš čekat majstora po par miseci. Još ti znu reć da j najbolje da ga doneseš u varoš pa će bit prija opravito«. Slušam sve ovo pa naglas študiram: »Šta mislite dokle će ovaj svit durat? Dokle j dragi Bog namislio? Oćel ga na kraju kad već ne bude mogo durat, kad se do kraja pokvari i opravlt?« Svi ćutu, namišću marame i ništa ne kažu.
