Arhiv tekstova
Od vina i doktora do Amerike
Taman užinali, ni usta nisam redovno otriso, unilazi faš Joza. Ko uvik nosi kako milošće. Čeljadi, ako šta valja to j njegovo vino. Dicma dono paprenog šećera. Sto put sam mu reko da to ni više ko prija, da taj šećer dica i ne pogleđu al on ope. Ošli u litnju kujnicu, vruće, šporenj odavno gori. Sili, faš Joza kako j mlađi uvik toči. Jest da j doktor tako pripiso da izgleđe koda ne b smio pored čokota stojat a kamol pit vina ja baš i ne marim za to. Kako ću i marit? Ta kad god iđem kako to sade moderno kažu na kontrolu, doktor poruči da mu donesem faš Jozinog vina. Zna šta valja. A neš se sramotit pa odneseš balon, bude i dva. I doktor volji primit milošće. Kako ono kažu po modernom, vala i doktori imu dušu. A šta reć, za nepovirovat je da ni bilo a da nismo popili koju potli. Ta da ostane međ nama doktor će uvik: »Što sam napiso toj tako al ako j odviše potriba, da j od želje, možeš jednu, dvi čaše gucnit nadan«. I ja sade sve po njegovmu. Bude da se i zaboravim al to j ritko, kad moj Marin dođe jel kaj kaki imendan. Ta moro sam rad vina i ovu moju odvest doktoru. Ona viruje sam onom što mi doktor pripiso. Morala j čut iz njegovi usti da mož jednu dvi na dan. Ondak je morala povirovat. Skoro se do kuće krstila a i danas joj dođe. Faš Joza pokvasio labrte pa će: »De faše kaži šta će to sade bit? Misec dana nanom sokoćalu od televizije iđe od izbiranja. Ajd što j išlo ono od našeg izbiranja, to razumim i fala Bogu već i zaboravili al sade iđe divan od izbiranja u Amerike. Ne mož ni povatat kako to izbiranje tamo iđe. I što j čudo, cili svit se do u drukovanje koga će Amerika izbirnit. Jedni za jednog drugi za drugog. I mi se dali u drukovanje. Šta mi imamo drukovat? Moš mislit koga će Amerika izbirnit. Ta oni su na drugi kraj svita. Faše de kaži, ti s ritko pametan i mudar. Ta šta se taj svit toliko brine koga će Amerika izbirnit? I šta sade kasu izbirnili?«. Vidim faš Joza se do u veliko študiranje, ni ni on od danaske kako b rekli. Ima i u njegovi riči štagod. I ja se proštudiro pa mu odgovaram: »Faše, dobro ti divaniš al to su bome velike sigre kako se danaske kaže. Znaš kaka j ta Amerika? Ako ni možda najveća I ako u nje nema najviše svita al je zato njezin buđelar ohohooo najdeblji. I vojska joj kake nema. Šta š više? Gle sam malo bolje, te Amerike nema di nema. Da niko ne čuje, gura nos svud, kad triba i kad ne triba. Kako b rekli, teško j šnjom a vala još težje brez nje. I kad Amerika kaže tu nema vrdanja, oš, neš. Kad kaže da j tako onda j to tako. Taman i da nije. A ako se pobuniš e onda se češeš i di ti ne srbi. Mož i fain nadrljat«. »Pa tu onda moraš potrefit za koga š drukovat«, faš Joza će. Odgovaram mu: »Neg šta faše. Taj njev što su ga sade izbirnili, taj može radit vala skoro šta oće. Ni za kazat, oprosti Bože prvo ti iđeš al oma, oma potli tebe iđe taj iz Amerike. Ako triba taj ti oma sutra zaminjiva. Ta drugi na svitu potli njeg skoro da i ne važu. Faše on ti ko glavni doktor na svitu, kad komugod pripiše lik onda jel se ozdravi jel mu nema spasa«. »Faš Marne ope pitam šta sade? Jesmo dobro drukovali? Jedni u svitu već drću«, zabrinito će faš. Bome sade već i ja zabinit nastavljam: »E moj faše sam dragi Bog vala zna jesmo dobro drukovali. Vrime će pokazat kaki će nam lik Amerika pripisat«.
