Arhiv tekstova
Bunjevačke kafandžije
Mi Bunjevci se nismo mogli baš falit da smo imali trgovaca i majstoraća, a otkad se pamti svega dvojca su držali kafane. Zemlju radit, makar je tribalo turat i nosom, to se najviše lipilo za srce. Al vrimenom sve dođe, ko što i prođe, pa se našla i dva kafandžije, bać Marko i bać Lazo.
Bać Marko uvik ko srdit el uzbunjen, a bać Lazo ko da se nikad nije naspavo. Ako je Bog koga i stvorio za taj poso, al ovu dvojcu zacigurno nije.
Bać Marko dugo držo mijanu na drumu, kvrco krajcaru o zub, kvrco, pa pod starost otvorio kafanu naspram Varoške kuće. Uzo tri kelnera, a on će sidit kod šanka, bilužit šta se izdaje. Nije to birc di salašari svraćaje, tu njeg ne mož ni žena zaminit, biće ljudi ko na vašaru. I bilo je, al ko na vašaru kojeg je kiša kablara rastirala.
Jedared oko podne bać Marko tira muve, kad mu se učini ko da kogod mrnđa. Kad tamo, a u jednoj ćoši dva gosta širu ruke naprama njemu, pokazivaje na prazan astal i jednog gosta za drugim astalom. A taj ćuti.
Došo bać Marko:
– Gospodo, ima kake falinge?
– Triba to još i pitat?! Bar po sata sidimo tu, a i onaj za onim astalom, a niko ni da nam se naruga.
Obazre se bać Marko, a njegovi kelneri u drugom kraju zjale na sokak.
– Gospodo, samo malo strpljenja – i okrene se i onom gostu što sidi sam.
Al taj samo ćuti.
– Sad ćete vi vidit kako ćete bit podvoreni u mojoj kafani.
Drekne na kelnere, da su skočili ko sa žeravice.
– Pa zašto ja vas plaćam? Od jutros ni bisna ševa da nam otvori vrata, a sad niste vridni podvorit ni ova dva-tri šugava gosta?!
Ona dvojca ustali iza astala i odoše, al onaj treći se još prija dovatio vrata, al ni sad da progovori rič.
– Gospodo, pa šta vam sad nije dobro?! – bać Marko potrčo za njima.
A kelneri:
– Eto Vam, gazda, sad i sami vidite. Koji Bog bi izdovoljio ovaka zanovetala?
Bać Lazo bio gazda, al ne ma kaki – makar je bio nepismen – imo priko dvi stotine lanaca zemlje. Udo jedinicu za škulovanog zeta, a ovaj ga nagovorio da ortački uzmu kafanu na glavnim sokaku.
U kafani su i svakake novine, pa kad je već posto kafandžija i bać Lazo mora štit šta je novo. I svako jutro on novine prida se, okreće, gleda. A šta će štit kad ne zna? Slike.
Jedared u novinama velika slika nikog voza nove mode, a kelner huncut bać Lazi podmetnio novine naopako. Došo u to niki gost, bacio oko na privrnutu sliku, pa će kobojage:
– Proštili ste već bać Lazo? Ima l kako veliko novo?
– Ima, borme, ima. Zet mi uvik privlači priko nosa da ne radim dobro što ne dopuštam da se u našoj kafani napiju željezničari. A vidite, još nismo ni zaboravili onaj sudar od prošle nedilje, a evo opet su se vozovi sudarili i poizvrćali.
Pričao Bela Ziđarev, Subotica
Pripovitke, 1998.
