Arhiv tekstova
Ope, ope... i ope
Pristala škula a ja se već dosađivam. Dok bilo škule odviše mi se teško bilo ujtru dić a sasam se već izdovoljio spavanja. Baka Janja javila da dolazu i to prija podne. Uranio, ručo pa čekam. Prva unilazi još zgrbita baka Janja. Objašnjava mi kako već ne može cili dan slušat njezine u kuće pa se morala maknit digod. Ope mi donela kesu paprenog šećera. Unilazu i druge. Posidale. Strina Evča započinje: »Baka Janjo vama ni vrag ne može naškodit a kamo l kaka bola. Ta ozdraviće vam krste, bićete ope ko divojka«. Baka Janja se vata za krste pa odgovara: »Evča, ništa više ni ko prija. Kad dođeš uve godine vidićeš. Mal, mal pa ti vatu kake bole. Jedna prođe druga dođe. I tako ope i ope. I onda tu ope ima i ovo, ako se žališ ne valja, ako se ne žališ ope još gorje. Ko već nama starijima viruje. Svi divanu da j to do godina. E baš i ni sve do godina ima i do lika. Tribaš imat sriće da ima lika za tebe. »E to sam ti tila pitat Janjo, za to što si sade rekla za lik. Niki dan sam slušala nanom sokoćalu od televizije da j zavu kako kažu ‘demokraciju’ biranje glavni lik. Da ako dobro izbirnemo onda j to lik za sve. E sade mi kaži Janjo oće l ovo što smo sade ope izbirnili bit lik? Ta cile prošle godine stalno bilo nikako biranje. Koda j bilo juče pa sade evo ope. Ta znate di j bilo biranje? Znate na šta mislim? Znate koga smo niki dan birali, koga smo izbirnili? Izbirnili glavnog kako b rekli. Al sam da kažem kurtala bilo već i biranja. Ta triba to odjedanput sve izbirnit a ni mal mal pa svađanija od biranja. Ta to j sam troška pravit«, baka Marica će. Ope strina Evča divani: »Čeljadi, pa šta se mi imamo brinit jel kaku sikiraciju imat što se tamo ope kogod izbirnio? Čeljadi, ta mi živimo vamo a ni tamo«. Baka Janja zinit ni stigla a baka Manda ju pritekla: »Evča. Ja kad tebe slušam više neznam čija s. Poznajem tvoje dva kolina unatrag a za one još starije sam čula šta divanu čiji su. Svi od tvoji su jedno al bome ti si se odmetnila koda. Na koga si se ti bacila? Kad triba vamo birat trčiš, leti cila kuća, petama u dupe udarate. A kaj onamo dobila cila kuća znaš već šta pa možete komotno putovat a bome jedni brez po muke i radit it na taj truli zapad onda dobro. E sade kaj ope tribalo it birat kod nas onda se praviš grbava. Onda divaniš da se ko ne triba mišat. Dala b ja vama. Svi da vratite što ste dobili, otet ako triba. Znaš šta mislim Evča?«. Bome strina Evča ni da pisne. Dalje će baka Manda: »Ja, da j svakog miseca ope kako biranje kod nas, ja b išla. Za koga š neg za svoje«. Dočekala red baka Janja da ope rekne: »Marice moja dobro si pitala, ta to što smo ope birali i izbirnili tribo bi bit lik. Ta znaš da se sve zna više jel manje i pokvarit kad prođe vrimena pa ope triba ličit. Ako ni valjalo napravit da ope valja. E sade će ope vrime pokazat jel smo pravog izbirnili. Jel lik pomogo jel nije«. I baka Tonka namišća Maramu, diže se pa sva važna: »Sve j to lipo čeljadi al ja baš odviše i ne virujem ute sve likove. Naizbirala sam se u životu. I ope, i ope ću ako bude zdravlja. Sam se bojim da to ni ko ono kad ker vata buve u repu jel ono kad iđe ona oko duda. Ker buvu ne uvati a ova ne zna zašto iđe oko duda«. Ja se uvo baš i ne razumim al kako divanu izgleđe da j cili život tako napravit da sve iđe na ope, ope... i ope.
