Arhiv tekstova
Ocenjivanje
Čim je baka Manda malo prizdravila oma j dobila vitar u leđa kako se moderno kaže. Poručila da dođemo sutra pridveče, da nam štagod ima kazat i da ne može priko telefona reć šta j to. Prošla noć dok si reko britva a dan još bržje i ja odlepršo do baka Janje. Poslidnji došo. Smistio se na slobodno misto nuz baka Janju. Vidim pripravila zabunite gibanice i perke. Snaja upravo unaša tanjur pun palačinte i dvi tegle pekmeza. Što baka Janja ima pekmez od gunje i šipka to niko nema. Taj od gunja kažu sam ona u selu pravi i nikom neće da kaže kako se pravi. Tu j i lonac čaja od lipe i sok od baze. Mali astal za sve. Bome će nas počastit. Baka Janja će: »Čeljadi našem Tuni što iđe une velike škule u varoš dala sam deset. Pitala sam moje u kuće koliko dobiju škulari kad su najvridniji. Kad sve znu. Oni mi rekli da j to deset. E ja sam našem Tuni dala desest, dala bi mu i više al kažu da tog nema. Poslala sam mu i sto evra ako mu triba a još ću mu dat i kad dođe. A vas ću evo rad Tune i počastit«. »Kaki s ti to sad učitelj Janjo da ti vridnuješ pa još ocenjivaš«, sva će u čudu baka Tonka. Odgovara baka Janja: »Čeljadi, naš Tuna j nane velike bune. Danima su škulari već tamo. Svi to znu al ne mož nigdi vidit. Kaže boru se za zakon, za našu državu, škulare, za nas, za sve se boru. Kaže da take bune još ni bilo«. Kaj strina Evča skočila, do plafona vala. Razjapila ralje: »Kaka buna? Kaki škulari? Dica triba da iđu u škulu a ni da se špaciru po sokaku. Dala b ja njima. Svakom jedinicu, nek buktuju ako triba. Istrisat je iz škule ako triba. Pa nje su tamo poslali da uču ni da se bunu. Još i njeve majke i dade triba kaznit. I učitelje triba kaznit kad su je tako učili pa im još i pomažu«. I baka Tonka objašnjava da se ona baš mlogo ne razumi u to sve, da se ne sića da j u njezino vrime tog bilo. Kaže da ne razumi kako škulari možu štagod znat kasu još dica. »Vala njezini dade i majke triba da se bunu ako ni dobro«, baka Tonka će. Ka j Baka Marica skočila, joj ovaku ju još nisam vidio. Maramu odvezala, viče: »Janjo, istina, zaslužio j više od deset i malo si novaca poslala. Da sam znala i ja b dala da pošalješ. Stalno se cujemo na dicu, da sam una sokoćala od mobilnog gledu, da za ništa nisu. I gle sade digli se škulari. I slušajte šta kažu. Da, da bude sve po božijoj volji i zakonu. Da moram kazat, da se ne ukrade. A ti Evča ti si marama ni sa dva već sa sto lica. Pun ti divan te demokratije kako se moderno kaže e pa i bunit se ima u te demokratije. A ako se buniš i boriš da se poštiva zakon šta š više. A to što se bunu naša dica a ni stariji pa to j sramota za starije«. »Janjo, Marice imate pravo, bunu se da bude kako triba i njevim dadama i majkama, didama i bakama. Šta j tu lošo. Kasu dica sritna svi su sritni«, baka Manda će. Baš sve i ne razumim al ću u sebe: »Da sam i ja u ti veliki škula cigurno b i ja bio u te bune. Vala neb osramotio dadu i majku. Oni su uvik bili za škulu i škulare. Vala b i ja dobio deset od kogagod ako ni još i sto evra?«.
