Arhiv tekstova
Plivači
Unuk Marin kako j došo tako j ošo. Sam se ujtru digo i reko da su mu noćaske javili da friško mora na posov u Minken. Kako j ošo Marin i zima se raznudila. Snig se časkom otopio pa za par dana došli do kratki rukava. Da se vratim na ono što sam tio kazat. Komšijska dica se navadila dolazit na divan. Dičurliji dosadno a mene ne smeta, čak mi drago. Barem ima ko će mi slušat. A i faš Joza se navadio. Niki dan kase potrefilo da dođe kasu tu i dica dok sam ga pratio on će: »Faše neka zamirit al drugi put kad se dica naruču aj javi pa da dođem i ja. Ta znaš da se kod kuće nemam s kim divanit a još manje mi kogod sluša«. Ni prošlo nedilja evo smo se ope u kujnice poredali. Dica sopoljiva, curi im iz nosa a oni dica ko dica trišu nos u rukav. Pitam je: »Od čega ste svi sopoljivi?«. Svi uglas: »U varoši smo se naladili. Škula nas vodila u varoš na bazen, tamo se mož i zimi kupat. Išli učit plivat«. Taman tio kazat da j sramota da naša dica u varoš iđu učit plivat faš Joza mi priteko: »Dico pa ni vala da niko od vas ne zna plivat? «. Tenta je, sprdači se š njima: »Ta već se momčit i divojčit tribate a vi plivat ne znate. Ta nekate mi jidit da ne znate plivat. Ja sam se u vaše doba odavno sigro pataka i bugera a nisam u varoš išo učit plivat«. Dica se pokunjila pa ga pitu: »Čiča Joza diste naučili plivat? Ko vas učio? Kako ste naučili? «. Faš odgovara: »Ta na ‘Jame’ sam naučio plivat. Pušću mi kupat se i kažu da pazim. Ko b mi učio? Sam naučio. Prvo bućkaš u plićaku pa kako ti iđe nabolj iđeš u dublje. Ko j priplivo ‘Jamu’ taj zno plivat. Al dico na sredine bilo odviše duboko i bio tu i kapac. Ko ni pazio tog kapac odvuko dole pa su se udavili. Ja sam naučio taman neg što sam u škulu krenio. A glete vas«. Pokunjiti mene pitu: »Čiča Marne kažte ko j vas učio plivat? Diste učili? Kaste naučili? Šta ću neg i ja divanim: Dico na Dunavu, na ‘Plane’ sam naučio plivat. Ta i ja sam sam naučio. Bućko prvo po plićaku ko faš Joza. Malo se nogama odgurnjivaš, malo se za čamce držiš, mal odeš dalje pa natrag. E onda mi jedanput baća pito jel oću it š njim bacnjarit. Ta šta ću mu reć neg da oću. Al znate šta mi prvo pito? Pito jel znam plivat. Ka j pito još nisam bio ciguran jel znam jel ne znam plivat. Da se ne sramotim mal slažem da znam. Sili u čamac. Baća odveslo di će mo bacnjarit. Na brzinu nabacnjario. Štuka koliko oš, koji šaranac i kucina. I sade glavno. Baća vesla natrag. Došli do ‘Plane’. Na po Dunava spram mista di vežemo čamac kaže baća da će mo sade vidit kaki sam plivač. Ta nisam se stigo ni okrenit on mi komi sa sidalice i ja buć u vodu. On se smije a mene srce u pete, bućkam, plivam kerski najviše«. Baća viče: »Ajd da vidim mojga plivača. Jel pliva jel će ko sekira na dno?«. Objašnjavam im: »Junački sam upro. Ja možda i ne b al baća neda da se uvatim za čamac. Vesla pored a ja šta ću, plivaj do obale. Trajalo mi ko vičnost dok sam doplivo do plićaka. Eto dico tako sam vidio jel znam jel ne znam plivat. Nit sam moro it u varoš nit mi kogod učio. Proplivo od stra«.
