Arhiv tekstova
Od demokratije pa u...
Faš Joza ko iz vedra neba banio na vrata: »Faljen Isus čeljadi. Neka ništa nudit faše. Kratko ću, sam da ti štagod pitam i zamoljim«. »Ne bižiš faše, sidi pa kaži«, odgovaram. Faš Joza sida. Prikrižim ruke pa ću: »Slušam. Ni vala kaka nevolja?«. Počinje naširoko pa će: »Niki dan bio divan kod nas. Skupili se ko kadgod muški iz sokaka. I od čega smo nego od ove bune što su počeli škulari. Faše bilo j i taki da su mal više potegli, cugnili pa se tu kad i zaoštrilo. I bome vidim mlogima baš i ne iđe uglavu ta buna a i ta demokracija koju svi spominju i u koju se svi kunu. Zaoštrilo se odviše i oko te demokracije. Pa i ja študiram da ju ko imamo a gle dokle smo dotirali. Od velike demokracije, kako kažu, evo nam buna ko nikad. Kaže da j bilo čeljadi što gledu svakojake televizije jel imu te telefone di mož svašta vidit pa su divanili što mlogi nisu vidli ni čuli. »Od cilog divana na kraju svi uglas rekli da dođem tebe pitat. Ti si kažu davno velike škule završio i u životu svašta prošo i vidio. Kažu ako ti ne znaš kazat di je kvaka niko ne zna«, faš Joza će. Tako i bilo. Odavno ne mogu na duže odat pa j fašev unuk limuzinom sutra došo pa mi odno. Došli a svi već ko u škule posidal. Ispozdravljali se a oni uglas, ko guske. Smirim je časkom pa počinjem: »Čeljadi znam šta mislite pitat. Čudite se ovoj velikoj buni? Čudite se dokle smo došli? Oćete mi pitat di ta demokracija? Otkal sade to da nanom sokoćalu od televizije sam iđe da sve triba demokratski rešit?«. Svi uglas: »Jeste, to, to. Baš tako bać Marne. Ko će znat bolje neg vi?«. Nastavljam:»E vite tu smo dismo. Al čeljadi sam da znate, kase bolje proštudira ni to sve od danaske. Ta čeljadi to j odonda kasmo birali. A kase još bolje proštudiram to j još i od prija. Sićate se kasmo birali šta j kazano. Čeljadi obećali raj pa još mal i bolje. Što nemamo imaćemo, niko nam ništa ne može i ne smije, nedamo naše i šta sve ni. Sićate se?“. Svi ope uglas odgovaru da j tako bilo a ja nastavljam: »E to vam je demokratija kako se moderno kaže. Mi izbirnili. Al tu ima i drugi par rukava, od te naše demokratije svašta može bit, svašta ispast. Vrag ne spava pa iz nje mož da se ne okreneš otić u partokratiju. Tob bilo da jedni uzmu sve što naštudiru jer mislu da im to od dade i majke. Da možu uzet pa diljit kako ti se nasanja, kako ti spadne na pamet. I sve to da nikog ne moraš pitat a kamo l da moraš odgovarat ako bude kaka šteta. Da mož metnit koga oš na kako misto i šta sve još ni. E sade vite sami šta j ispalo«. Stanem pa je gledim. Niko ništa ne pita a ja dalje: »I sam da znate te partokratija ni ona od danaske, bilo nje i prija. Za nju sam čo davno kasam mlogo i svašta čito. Ko b mal više zno od nje nek pita kogagod mlađeg da mu to nađe nanom sokoćalu od telefona«. Kasam završio prišli na špricere. Bome i oteglo se to do koje doba. Na kraju dok mi prati do limuzine faš Joza će: »Kako študiram faše ni tu kod nas do demokratije već do ljudi. Jesmo l mi za nju jel nismo to sam dragi Bog zna«.
