Arhiv tekstova
07.02.2003
Pokladno komšijanje
Komšijanje je salašarima, bilo nigovanje dobri odnosa, u suživotu su upućeni jedni na druge, osobito u ušorenim salašima, često tako blizo jedni drugima da njim je ledinu i avliju dilila zajednička ograda. Brez obzira ko je kaku ćud imo oni se na to nisu obzirali, kako su kazali svako čeljade je na se, podnosili su se, u tom njim je pomogo nasliđen adet da se ne gleda kaki je komšija, već kaki sam ja prema njemu. Svako je pazio da komšiju ne uvridi il da mu ne napakosti, da ne uradi tako štogod šta ni sebi ne želi. S ovakim svaćanjem komšije su u tušta čemu sjednali život, med sobom se u svemu ispomagali, a nije bilo dana a da se nisu posićivali rad bilo kake potribe il naprosto da razmine koju rič. Stariji su mlade pridvodili i učili takom odnosu prema komšiji. Odrasla čeljad većinom ne mogu prispavat dugačke zimske noći, pa su kadgod salašari večeri provodili u komšijanju, skupili su se više nji u jednom od salaša da u divanu, ručnom radu i zabavi provedu veče.
Na večernjim divanima obaško su posidali muškarci, a obaško žene, a di je bilo više mladi oni bi očli dalje od stariji, u istom salašu il kod jedne od divojaka. Obaško su posidali jel imadu drugačiji divan koji druge ne zanima il ne triba da ga slušaju, a i zabave su njim bile drugačije.
Muškarci i kartanje
Muškarcima je onda bila najugodnija razbibriga zabavno kartanje s »madžarskim kartama«, trideset i dvi i u četri boje, s kojima su se filkali il kartali duraka. Kad posidaju četri dobra kartača filkanje je zdravo uzbudljivo, podiljene karte časkom iskartaju, po dvojca il »služe« il »pobignu kroz odžak« kad dobiju slabe karte udivane se da neće uvatit e uvatit ni jednu »punu kartu«. Filkaju se po dvojca u paru, side med sobom izmišani, svaki je pod »tuđom rukom«, bilo da se kartaju u četvoro, u petoro il šestoro.
Kartanje duraka traje duže, kartač mora pratit i pamtit koje se karte izbacuju i ko ji diže, od tog je zavisilo kako će napakostit kartaču koju mu »sidi pod rukom«, kojem baca karte, da se od svoji karata što prija retosilja, a natrpa karata kartaču koji mu je »pod rukom.« Izgubi kartač kod kojeg ostanu karte, više nema s kim da se karta, on je »durak.« Ova kartanja su već i rad tog bila omiljena jel se u nji ne mož kartat za novce, takoreć nije bilo salašara koji se nije znao i volio ovu zabavu. Koliko puta se desilo zimi da su se sili kartat, da samo malo »promišaju karte«, pa su se zakartali po cilu noć, pogotovu kad su se razgalili ladnom kevedinkom, sve dok nije tribalo otić namirivat josag.
Ženski divan
Žene su obaško sidile u istom salašu di su i muškarci, al je bilo i takog da su se žene, ako ji je bilo više, obaško skupile u drugom komšinskom salašu. One su imale svoj ženski divan koji nije zanimo muškarce. Raspravljale su o odranjivanju dice, o poslovima reduše il stanarice. Starije su žene mlađe upućivale u tajne života. A kad su se već našle zajedno, a da ne dangube, radile su ručni rad, krpile su poslendansko poderano il prožuljano odilo il ruvo, radile ručni rad: šlingovale su il heklale štafir budućoj udavači, štrikale čorape, rukavice, cvetere i druge odivne stvari za dicu i odrasle. U ono vrime takoreć nije bilo salaša da nisu odranjivali makar nikoliko ovaca, bar toliko da imadu jagnje za Uskrs, po šilježe za ris i branje kuruza il vinograda, al i rad vune za štrikanje.
Ostriganu vunu su u lito isprali i preli je najpre na vretenu, a kad su se malo otukli nabavili su »madžarsku prešlicu«, na kojoj su prele vunu ovakim divanima. Da njim divan bude ugodniji domaćica reduša se nastarala da gošče ugosti, napekla njim je sitnog tista, listića, oraščića, katkad ispekla bundevu u kori i sl., a sko svaki put su za grickanje skuvali i oveći lonac mrvljeni kuruza il su napucali kokica.. U to vrime su med kuruzima sadili gra i bundeve, kojima su u jesen ranili josag, a prija tog su muškarci iz nji povadili špice, oprali i osušili i zimi u tepsiji ispekli i njima se sladili. Kogod davno je smislio da ovakim divanima nadije ime prelo, po preljama vune.
Di je u šoru bilo više divojaka i cura koje će se uskoro zadivojčit, obično su obaško posidale i radile svoj ručni rad, najviše su se zabavile ulipčavanjem štafira. Nije dosta ponet u aljinama samo šlingovano ruvo, ono iđe s ošlingovanim uzgljancama, uzgljančicom i dunjicom za bebu i još kojekakim šlingerajom. Bogat ručni rad u aljinama je i znak da je dotična mlada i ko divojka bila vridna i uredna, a taka će bit i ko buduća majka i reduša.
Di je mladost tamo se divani i o provodu, o već izabranom il budućem paru, a taki je divan lipči kad je izmišan pismom. Još ko cura se naučile pivat, jel će pismom ić kroz ivot, pisma će joj pomoć da primetne priko glave i najveće nevolje. s njom će iz srca istirat teškoću, pisma će joj pomoć da se makar za kratko zaboravi patnja.
(slidi nastavak o pokladama)
