Arhiv tekstova

Nastanak prela

Da bi kakogod naši stari skratili dugačke zimske noći, od prvi dana adventa do ranog prolića, veče su provodili u divanu, a da bi njim bio ugodniji proveli su ga u društvu s komšijama. Kad su se više nji skupili kod jednog od komšija, posidali su u društvo ko je s kim par, žene su divanile obaško od muškaraca, imadu drugačiji divan. Iz komšijanja se, iznidrilo i prelo.
    Muškarci su obaško veče proveli u kartanju, u filkanju el kartanju duraka.
    Da ne dangube vridne žene su radile ručni rad, a u svakom salašu su se makar jedna-dvi bavile vunom: posli litnjeg striganja ovaca vunu su isprale i osušile je. Kad su zimi dospile najpre su je raščijavale, posli tog prele ručno na vretenu el na prešlici, namotale je u štringlu el u klupče, a iz upredene vune štrikale koješta. Rad posla s vunom ovake komšinske divane su prozvali u starini prelom, po predenju vune.
DIVOJAČKO PRELO: Više divojaka iz šora su se skupile uveče na divan, da budu nasamo, al i da se bave kojekakim ručnim radom, najčešće su šlingovale, štrikale, heklale, tkale na stanu… unaprid spremale rubeninu (rublje) za štafir, jel se nikad ne zna kad mogu banit rakijare da zapiju divojku (da je zaprose).
    Kad je na jednom mistu bilo više mladi kogod se nastaro i za svirca, kadgod gajdaša, el frulaša, makar i karabaša (frula od trske), pa ako ni njeg nisu imalu zasviro njim je svirac u danas zaboravljene drombulje. Mladima baš i nije bilo toliko važno kaka će bit svirka, koliko da budu zajedno, najviše rad tog jel su se našli oni koji su radi jedan drugom.
    Zato su ovake večeri prozvali divojačko prelo.
OBITELJSKO PRELO: U pokladnom velikom disnotoru roditelji su okupili sve svoje i udomljenu dicu da poso urade učisto za jedan dan, najčešće subatom. Posli urađenog posla u nedilju su njim napravili svečanu užnu, za kojom je mater svakom udilila dar, koje su nazvali prelo. Ovakom okupljanju obitelji i zajedničkom provodu nadili su ime obiteljsko prelo.
    Dar »prelo« je najčešće kaki sitnež za odivanje i sl., imo je veliku vridnost ko uspomina na zajedništvo, kad su ji roditelji skupili da se izdivane jel se baš ne viđaju često, najmanje oni koji su daleko udom-ljeni. Bit makar i na kratko s najmilijima pamti se lipo sićanje, pamti se istinom: »Sve šta je lipo, kratkog je vika«. Vrimenom će ji na taj susret podsićat »prelo«.
TETINO PRELO: U obiteljima koje su imale neudate tete ona je obično pravila prelo za mladence koji su se uzeli posli lanjski poklada. U svatovima baš nije bilo prilike da se zbliže pa se teta nakanila da će samo za nji napravit prelo, da se pokaže, jel ona nema nikog bližeg od nji. U jednoj od pokladni nedilja, posli disnotora, pozvala je u goste mladence, napravila njim je prelo. Ono je bilo ko i obiteljsko prelo, sa svečanom užnom, samo s manje čeljadi, al i teta je s prelom bila izdašnija, skupljim darovima je darivala novog zeta el novaliju.
VELIKO PRELO: U narodnom priporodu od sridine druge polovice XIX. vika, kojeg je pridvodio biskup Ivan Antunović, potaknuto je osnivanje društvene zajednice koja će budit nacionalnu svist Bunjevaca. Posli više dogovora s vlastima, najviše zauzimanjem pridvodnika Age Mamužića, osnovali su 1878. Bunjevačku kasinu, kojoj su friško morali prominit ime u Pučka kasina.
    Da bi pokazali društvenu snagu Bunjevaca čelnici Pučke kasine su na Marin, Svijećnicu tj. 2. veljače 1879. održali prvo Veliko prelo, koje se pamti da se na njemu skupilo oko 1.500 duša. Za tu priliku je ondašnji student, a posli svećenik Nikola Kujundžić spivo pismu i danas rado pivanu »Kolo igra, tamburica svira…«, koju je uglazbio Stipan Mukić. Od onda je Bunjevci rado pivaju, njom se diče. Do sad su Veliko prelo pravili nalik na druge velike pokladne zabave. Prela su pravili i u okolnim selima i drugim mistima di žive Bunjevci.
MALO PRELO: Lipe su i vesele pokladne zabave, zato je na glasu ugostitelj Ivica Gurinović smislio i u svom »Dukatu« već godinama pravi Malo prelo, u subatu prid Veliko prelo. I ove godine je Malo prelo bilo 22. sičnja u pripunoj dvorani »Pod tornjem«. Goste je obašo purgermajstor (gradonačelnik) Géza Kucsera i poželio njim ugodan provod, a on je uistinu taki i bio.
    Gosti su se lipo proveli, naigrali bunjevački narodni igara, muškarci nafilkali (zabavna igra kartama), žene obaško ispripovidale, baš kako su se kadgod provodili u komšijanju el u obiteljskom prelu posli nezaboravnog velikog disnotora. Rad ugodnog provoda ovo će veče tušta njim ostat u lipom sićanju.