Arhiv tekstova
Odranjivanje pileža
Kad su sridinom druge polovice XIX. vika naši stari počeli radit sve više zemlje, kad su počeli prioravat atove (velik općinski pašnjak) i uvećavat njive, friško su ubardali (svatili) nauk da je osim žita (pšenice) sav višak roda litine najunosnije prodat kroz odranjenu živinu (domaće životinje). Dotleg su živinu, pa i pilež (perad) odranjivali samo za se, za klanje i za sime (za rasplod). U napridnom svaćanju gazdovanja i žene su dale svoj udio, latile su se odranjivanja sve više pileža, u čem su njim tušta pomagala i ženska dica, učila se tom poslu.
Žena je od odranjenog pileža pravila »sitne novce«: od prodati kokošiji jaja; guščijeg a digdi i pačijeg perja; od viška kojekakog pileža i od ukljukani gusaka digdi i pataka. Sa »sitnim novcim« je žena gazdovala, od nji je kupovala kojekaki sitnež za domazluk: mašine (šibice), petrolin, začine i sl.; sitnež za šivenje: igle, konac, čiodle, pucad (dugmad); kojekaki postav (platno), a u boljoj godini doteklo je i za kupovinu rivarske (refeške, tekstilne robe) za rubeninu (rublje) za divojačku opravu (prćiju, štafir) i sl.
Priko cile godine novac je »kapo«, polagano ulazio u kuću, od često prodavani kokošji jaja. Salašarke nisu imale vrimena da ji prodaju na peci, prodavale su ji jajarošu (trgovac jajima i piležom) naveliko, koji je salašarke obalazio ugovorenog dana. Jajaroš je odjedared kupio, isplatio i odno po nikoliko sotitna jaja, koliko je bilo u domazluku. Jaja su nosili u velikim pletenim košarovima: na dno su prostrli malo plive, poređali red jaja, pokrili ji plivom, pa na nju jaja i tako redom do vrva košara. Jaja su u košar trpali s dvi ruke: u jednoj dva u drugoj tri jajeta, u svakom spuštanju po pet jaja. Takim brojanjem se ne mož zbunit koliko je komada izbrojano.
Prid zimu je stanarica (žena koja i odranjiva pilež) izabrala mlade pivce koje će ostavit za sime (za rasplod), a obaško je izabrala izgledne kokice s kojima će odminit kokoške koje su se iznele (slabije nose jaja).
GUSKE: Do kraja II. svitskog rata nuz kokoške u svakom salašu, pa i većim avlijama s kraj sela, odranjivali su i guske. Nuz ječam i zob kuruz je bio najvažnija zrnata rana, od koje je najpre moralo doteć krupnoj živini, a manji dio su ostavili za pilež (perad).
Guske je lako odranit, oko guščića dok njim ne izraste perje, ne triba se tušta bakćat, a na salašu s ledinom još su ji lakše odranili, a posli risa (žetve) ranile su se skupljenim zrnima žita i mladim korovskim biljkama na strniki.
Salašarke su prvu hasnu od gusaka imale najpreg od čupanja perja, a posli kad su ji ukljukale i prodale. Perje su čupali tri, a od ranog legla i u podesnoj jeseni, i četri puta, od sv. Antuna (13. lipnja) do jeseni. Od oko pet gusaka načupali su oko kile perja. Kadgod su se čeljad pokrivala i spavala na perju, a najviše su ga prodali. Perjari (trgovci perjom) su rad njeg dolazili na salaš: pogodili se za cinu, izmirili ga, isplatili i odneli.
Kad je u jesen zaladnilo, guske su zatvorili, držali si ji u tisnom i zatvorenom mistu i počeli kljukat, nasilno ranit pokišeljenim (nakvašenim) kuruzima, ujtru i uveče. Kljukale su ji žene: kroz silom otvoren kljun usta joj je napunila zrnima kuruza, guska ji je progutala, a da ji brže proguta žena je zrna prstima provlačila kroz jednjak. Kljukali su je dotleg dok nisu napipali da joj je volja (proširen dio jednjaka) puna. Za oko dva miseca gusku od oko 4-6 ugojili su na oko 10 kila, a ugojena je imala džigericu, najskuplji dio, 70-80 deka. U novije vrime badogoši (limari) su počeli pravit ručnu napravu kroz čiji livak su guski kuruze ugurali u volju.
Oko materica po do poklada trgovci i klaničari pokupovali su sve debele guske.
Sporedna hasna od gusaka je da di su se one vrtile i spavale tamo nije bilo pacova, guske ji ne podnose, vijaju ji oštrim, reckavim kljunom.
MORKAČE Nji su u salašu odranjivali najviše rad čorbe u svečanim užnama. Njevo je odranjivanje jeptino, al je velika nevolja kad je triba uvatit rad klanja: pulin je ne mož uvatit jel kad je povija časkom odleti priko ograde, a noćiva u kruni visoki drva. One su pomalo divije, u čoporu po desetak i više komada su po tri-četri morkana, vole se zavlačit u visoku litinu oko salaša, di su se rane kojekakim bubama, ritko kad su došle ist kad je stanarica vabila pilež, osim zimi po snigu. Dešavalo se da je morkača banila na salaš s čoporom morčića, a da stanarica nije ni znala da se morkača raskvocala. Tušta je morkača stradalo od lisica, koje su ji vaćale u kuruzima el u drugoj visokoj litini.
PUĆKE: Pućke su odranjivali najviše rad prodaje, za se su ostavili toliko da s njevim mesom otprave nike zimske blagdane. Kasno u jesen su ji prodali trgovicima. Odranjivanje pućaka je išlo teško, tušta ji otpadne (ugine) dok se ko pućići ne izbobaju.
PATKE: Patke salašari nisu volili jel se stalno brčkaju s vodom i prave blato oko alova s vodom, zato su ji odranjivali samo salašari kojima je ledina udarala u do. Tamo su ji puštali di su bile takoreć vazdan u vodi, u njoj su se ranile sočivicom i kojekakim podvodnim crvićima i pužićima. Patka mož dubit u vodi, dovatit ranu i do tridesetak centi ispod vode. Kad su se naile plandovale su na travi u mlaki. U odranjivanju pileža lisice su najmanje štetile patkama, koje su bile el u vodi el u ledini salaša, a tamo rad ositni salašarski vašaka lisice nisu zalazile.
Pačije perje iz dolova je bilo čisto, al jeptinije od guščijeg, jel nije tako fino.
