Arhiv tekstova

Ispratili smo Debo četvrtak koji se pamti po zabavama, veselju i po obilju ila, a osobito po fankima, koje po starovinskom adetu peku i na ovaj dan.

Prid nama je nedilja prvi dan od poslidnja tri dana poklada, kako zovu te dane prid Čistu sridu. Kad nisu stigli rad bilo čeg u dosta obitelji su i poslidnje pokladne nedilje, il kako su je zvali prvog dana poklada, pravili obiteljsko prelo, a ako su ga prija obavili gostili su se da se oproste od poklada, veselog i brezbrižnog života, a salašari kadgod i od plandovanja.

Posli poklada časkom je došlo proliće, a čim je zemlja promila (prosušila) da se po žitu moglo gazit, zemljoradnici su se latili da što prija skupe čukanjice iz žitišta, prija neg se ono počelo bokorit. A kad zemljoradnik zagazi u njivu s prolića, onda na zemlji i sa zemljom ima posla do Adventa, do prvog sniga. Zato su poklade i oprost od plandovanja.

U svitu se ovi dana drže karnevali, maskenbalske i druge vesele zabave i balovi.

PEČENJE FANAKA - Još kratko traju poklade, priostalo je nikoliko dana za gošćenje i pečenje fanaka, oni se ne peku u korizmi, a kad ona prođe onda salašarske reduše nisu imale vrimena da se s njima bakću, nit je salašarima bilo do gošćenja. Imali su u salašu i na zemlji pune ruke posla.

Kadgod su fanke pekli samo u pokladama, kad nuz domaću če-ljad ima i gostivi, ko na priliku: na velikom disnotoru, na prelu, obavezno na Debo četvrtak, po čemu se on najviše pamti i u pokladama prid Čistu sridu. Ko se na to nakani odjedared mora peć tušta fanaka i u što većoj laboški, tolikoj da je poklopila obadvi ringle kadgodašnjeg šporelja, na desetak litara masti, da odjedared ispeče barem desetak fanaka, jel ji tolika čeljad za astalom brže poidu neg što ji reduša ispeče.

Kad se zamućeni fanki kreću u vajlingu il isičeni formom na siniji (daska za tisto), vrata kujne se otvaraju samo u krajnoj nuždi, da tisto ne zaladni. Prvo ispečeni fanki su obično »guravi« i malko tvrdi i brez »pupka«, reduša ji metne na stranu da ji posli poidu ladne, a kad se počmu peć dobro narasli s pantljikom po sridini oboda, u sridini skoro probušeni, odozgor i odozdol jednako rumeni, take nose prid čeljad za astalom koja ji nestrpljivo čekaju. Fanki moraju bit i izgledni da u njima uživaju i oči, a kad se zagrizu iznutra su ko šponđa (sunđer). Odraslo čeljade odjedared od naizgled velikog fanka, promira desetak centi, mož polak odgrist. Čim se izvade iz vrile masti, skoro vrili fanki se idu sa šećerom u pravu, s pekmezom, s mladim sirom il ko voli ide ji »same sa sobom« - brez ikakog dodatka. Vruć i lipo ispečen fanak je ukusan, a čeljade mu ne mož odolit, ne mož se okanit ila dok ne poide barem tri-četri pa i više fanaka, a gladan i dobrim više. Kad vruć fanak zamriši nema če-ljadeta koje će onda mislit na dijetu. Disnotorski fanak je dobar i sutradan, ladan, kad se ide s ladnom divenicom ispečenom u krumpirači. Fanak je željan zalogaj, jel se ritko ide. zato su se reduše starale, naprosto nadmećale, koja će zamutit bolje i ispeć lipče fanke, da ji gosti posli dugo fale, rad čeg su nike reduše zbog nji bile na velikom glasu. Fanak je dično ilo poklada, s krumpiračom on je njev simbol.

KONDRLJANJE PANJA - Posli II. svitskog rata tušta je kadgodašnji narodni adeta palo u za-borav, bilo da ji je vlast zabranila il su ji društvene promine potisnile u zaborav. Jedan od ti običaja je i vučenje, bolje je kazat kon-drljanje panja na treći dan poklada, poslidnjeg dana prid Čistu sridu.

Tog dana su stariji momci, koji su se već tribali oženit, vrengijama odmotali oveći panj, okitili ga cvićom i kondrljali sridinom sokaka u naselju il prtenim putom od salaša do salaša u šoru. Ovim su momci šaljivo na svoj račun pokazali da još nisu omatorili ko panj i da ima nade da će se oženit, možda čim prođe korizma. Kako i priliči u pokladama malko su se razgalili kevedinkom, s pismom i svirkom u pratnji kadgod gajdaša, posli harmonikaša il tamburaša veseli putom kondrljali panj. Na to su iz kuća il salaša izašli i gledači, osobito su ji ružile i koješta zajedljivo dobacivale žene, na što se se momci pravdali da su se oni tili oženit al neće divojke da se udaju za nji.

Ako su na putu naišli na divojku, uvatili bi je, izljubili, dobro ispipali, lice ugaravili nuz njezino otimanje i skičenje, na to se niko nije rasrdio jel je to samo šala. divojka je kriva što se momci nisu oženili jel se nije tila udat. To su divojke znale i na vrime se sklonile isprid razuzdani momaka, al su ji zato gledale kroz pendžer.

Najčešće su momci panj dovukli i svezali za bravu vrataca starije neudate divojke, ko opominu da se paštri za udaju jel ni ona nije ništa bolja od nji.

Panj dobro gori i daje dobru vatru, a kojeg je divojka »talovala« od momaka dobro će joj doć za ogriv, pa se zato baš i nije srdila na takom daru.

Kondrljanje panja je našim starima bio poslidnji veseli oprost od poklada.