Arhiv tekstova
Gvozden put
Kako su po Sridnjoj Evropi širili mrižu gvozdeni putova (željeznički pruga) nji su napravili i po subatičkom ataru (širi kraj grada), a nuz nji su razumno rasporedili gencije (željezničke kolodvore). Do naše varoši gvozden put je najpreg došo iz Segedina, prvi ajzliban (vlak) nam je došo u genciju 11. studenoga 1869., samo 44 godine posli kad je proradio prvi u svitu gvozden put Stokton – Darlington. Od tog dana su od naše varoši pravili i druge gvozdene putove, a 1908. godine poslidnji je napravljen put iz naše varoši priko Đurđina, Pačira, Stare Moravice i dalje do Crvenke. Kako su ji friško napravili triba imat u vidu da su onda gvozdene putove pravili samo ručno.
Kad su taj poso doveli do kraja onda je naša varoš bila jedan od najvažniji čvorova gvozdeni putova u južnom dilu Sridnje Evrope, tu su se sikli putovi sever-jug i istok-zaod (zapad). Priko našeg atara su išli gvozdeni putovi na sedam strana. Onda je i najdaljem salašu najbliža gencija bila ne više od oko pet kilometeri.
Država je i ovako pomagala salašarima, jel su joj oni plaćali velike porcije, pa je od ti novaca doteklo i za ovu pomoć. I po tom se vidi kako je onda država vodila mudru gospodarsku politiku, izdašno su pomagali svima koji stvaraju, jel kako su gospodarski jačali plaćali su i veću porciju. Zato se država razumno odnosila naspram zemljodilaca pa su njim pomogli čak i to da porciju ne plaćaju po frtaljima, već odjedared na kraj godine, kad su unovčili višak roda i rada.
Nuz gencije su čeljad počela pravit rate (malo naselje), tu su se smistili mijandžija, krupar, a vrimenom dućandžija, pa onda i zanatnici koji su salašarima uvik tribali bit pri ruki, ko na priliku kovač, sarač (remenar) digdi bognar (kolar) i drugi. Od rata su vrimenom stvorena sela, napriliku Đurđin, Bikovo, Mirgeš (Ljutovo), a sela se još više širila ko Bajmak s Ratom, Naćvin (Stari Žednik), Čantavir itd.
MISTO PRAVLJENJA SALAŠA: U subatičkom ataru najviše salaša su poređani oko dolova, imali su blizo vodu, zabadavad trsku i druge barske biljke koje su hasnirali u kojekake namine, prodavali su: trsku, kuninu (metla od zelene vlati trske), asure (prostirka ispletena od roguze) kojekake kotarice od roguze (barska biljka), vrbine prutove za pletere (oplet od gustog pruća) ograde, ambare (malo skladište za žitarice), lise (od vrbova pruća ispletena unutrašnja obloga stranica kola), kojekake košarove i drugo koješta napravljeno od barski biljaka.
Kad je kogod dobio, došo do podesnog mista di je nakanio napravit trajnu nastambu, svedno koliko će bit velika, najpre je konto kako će je napravit: namistio je na najvišem dilu avlije, kako se voda sa strije (dio krova koji nadvisuje zid) ne bi slivala pod fundament (temelj). Vrata kroz koja se iđe u salaš okrenio je prema dolnjaku (jug-jugozapad), na osunčanom mistu i u zavitrini od gornjaka (sjeverni vitar), otkaleg se i po ladnom vrimenu s prigrivka mogu nadzirat vrata svi staja i avlija. Na severnu stranu, otkaleg duva neugodan gornjak, za kojeg su kazali da »tira kera ispod slame«, su okrenili duvar (stražnji zid zgrade), leđa salaša, najčešće s pendžericom iz pododžaka.
Salašari su nuz salaš počeli pravit i druge zgrade, najpreg staje, nji su u avliji rasporedili smišljeno, kako bi iz salaša sve bile dobro prigledne, al i da se do nji i med njima što manje šeta, dođe sa što manje koračaja od jedne do druge zgrade. Kako po kociljavoj zemlji nije lako ić, salaš je sa svim vratima na stajama bio povezan cigljanim flasterom. Rad katkad neugodne sage staje, s blizo napravljenim korlatom, su bile dalje od salaša, tako je ostala čista avlija med zgradama. Kroz avliju je išo litnji put u atar, u njive i do litnjeg puta kojim se iđe do najbližeg druma. Ovaki položaj salaša je smišljeno napravljen jel je u vrime bećara, lopova i kojekaki nasilni dotiranica salašar iz daljeg mogo vidit ko mu svratio u salaš i da zna kako će ga dočekat.
Salaš se iz daleka vidi samo zimi kad s drva spadne lišće, a kad izlistaju onda se iz daljeg s izvučenom đermom (naprava za ručno izvlačenje vode iz kopanoga bunara) nazire salaš sakriven za ogradom zeleni dračova (bagrema), višanja, šljiva i s kakim drugim voćkama, najčešće funtašicom (vrsta litnje jabuke). Sva ova drva su u isto vrime vitrobran zaukanim vitrovima, a debo lad je dobar zaklon tolikom piležu (peradi) i josagu (blagu), koji pase i planduje na ledini. S ovu strane ograde u salašu svinjama nad oborima (ograđeni ispust u svinjcu) lad prave dudovi; marvi (govedi) kod korlata dračovi (bagremi) el brist; or (orah) el više nji prid salašom; makar jedna germeška trišnja; u bašči nacika (vrsta litnje kruške).
Salašar je salaš nabijo na svojoj zemlji. Iako su mu uvratine (kraj njive) udarale u atarski litnji put, salaš je nabijo dobrim dalje od njeg, a iz njeg je napravio put do atarskog puta, s kojom je išo do druma u selo el varoš. g
