Arhiv tekstova

Salaši po visini zidova i pragova

U razvoju salaša bilo ji je s više izgleda:
*Najstariji salaš je uzdužan prema ulaznoj kapiji, duvar je okrenit na gornjak, na dva je uzdužna i jednako visoka zida, s dvi čeljadske sobe s parasničkim pećima, svaka s po jednom pendžerom, sa strane slimena prema avliji. Kujna je sa spoljašnje strane, s pendžericom na zaod. Ulazni prag je na jednu basamagu (stepenicu), a drugi pragovi su u istoj ravni s njim.
* Kad su uvidili sve mane kad se kroz ulazna vrata uđe oma u kuću (sridnja odaja) najpreg su ulaz pokrili nastrijicom, s otvorenim ambetušom (gang, trijem), u kojem su od kujne na drugom kraju napravili špajc.
* Prošlo je dosta vrimena dok nisu uočili mane otvorenog ambetuša, pa su ga počeli zatvarat skoro svudan jednako visoko: najpreg vrbovim pleterom (oplet), trskom umazanu blatom s obadve strane i naposlitku su ga ogradili zidićom od valjaka (čerpića) el cigalja i odozgor pokrili daskom, dobili su banak (naslon na niskom zidu) na visini oko 120 cm. Ulaz u ambetuš je bio u istoj ravni s avlijom, a u kuću se ulazilo priko jedne el dvi basamage. Pokriven ambetuš je spajo nabijanice od kujne i špajca, pa je taki na salaš na »dva zida« kad su duvar i sridnji zid jednako visoki, a pridnji zid je niži za oko po metera.
* Salaš s ograđenim ambetušom su imućniji pravili s višljim zidovima i sva tri su bila jednako visoko, salaš je na »tri zida«. Nuz taki salaš su napravili obaško »malu kuću«, el su nuz staju napravili čeljadsku sobu s pododžakom (zagon, odaja s otvorenim ognjištem), di su bili priko dana.
* Obaško mala kuća u salašu, svedno dal je uzdužni el na put leđa, s pridnje strane su uzdužno zidom do strije zatvorili ambetuš, taki je poslidnj i oblik stari salaša. Posli II. svickog rata u takim salašima su pododžak priuredili u sridnju sobu, iz soba su izneli parasničku peć i na misto nje metnili cripanu el kaku peć na struju.
*Posli II. svickog rata u modu su ušli četvrtasti salaši, s tri sobe, kujnom, kupatilom i brez pododžaka.
* Stariji salaši su imali po jednu, a u novije vrime dvi basamage, dok su salašićima pragovi u istoj ravni s avlijom.
UŠORENI SALAŠI: Mr. Slaven Bačić je opiso, važan razlog ušoravanja (šor = (u redu jedan nuz drugog) salaša, a po meni ima i drugi razloga koje je život namitnio.
* Jedne salaše su ušorili nuz dolove, poprične putove, kudan nije išla vojska, al su zato za josag (blago) imali blizo vodu i pašnjak u mlaki (travnat dio zemlje nuz rit) dola. Dolovi su tamošnjoj čeljadi nudili i drugu hasnu od barski biljaka.
* Ima šorova koji su vrimenom nastali diobom obitelji, na priliku: veći dio Stantićevog šora jugo-istočno od tri ante: subatičkog, bajmačkog i pačirskog atara.
* Salaše su ušorili salašari i da se lakše brane od bećara (razbojnik u pustari) i kojekaki dotiranica (skitnica), koji su salaše obalazili samo kako bi u njima štogod spapčili (na brzinu ukrali.)
*U ušorenim salašima lakše su skupili mobu, kad su tili za što kraće vrime uradit zahtivni poso, na priliku uvest žito iz krstina (unakrsno složeni snopovi žita) i sadit (složit) ga u kamaru.
    Većinu salaša su ušorili malo dalje od atarskog puta, koji je najčešće šaro gredom, pa su rad tog i šorovi salaša u valovitoj zemlji krivudavi. Većina ušoreni salaša su bili jedan nuz drugog, domazluk njim je dilila zajednička ograda.
    U ušorenim salašima je pridnost ako se kogod nađe u nevolji el mu štogod triba časkom će komšije jedan drugom doć u pomoć; u take salaše riđe su tiskali dotira-nice i lopovi jel je tu živilo tušta čeljadi i časkom su spazili ako se kogod mota oko salaša, a kad su ga ostile pa još i vidile vaške (psi) su zalajale, oma su se uzbununile i komšinske vaške el su barem naćulili (dignuti uši da bolje čuje zvuk) uši, bili su na oprezu.
    Mana ovaki salaša je što su blizo jedan drugom pa se josag miša, pravi štetu ne samo oko svog već i oko tuđeg salaša. Iako med komšijama rad tog nije bilo razmirica niko nije volio ako drugom pravi štetu, a ni ako mu drugi pravi štetu. U dobrom komšijanju trpili su jedni druge. Kako su kazali rad tog »nećemo uzet pik (želit napakostit) na komšiju«.                                          g